Rana automatizacija domova počela je sa mašinama koje smanjuju fizički rad vlasnika. Kućni aparati koji rade na struju ili gas postali su validna opcija početkom dvadesetog veka sa predstavljanjem električne energije koja je dovela do pojave mašina za veš (1904), bojlera (1889), frižidera, mašina za šivenje, mašine za pranje sudova i mašina za sušenje veša.
Godine 1975. je razvijena prva tehnologija za automatizaciju kuće, nazvana X10. Bio je to protokol za komunikaciju električnih uređaja. Primarno koristi žice koje prenose struju za prenos signala i naredbi, gde ti signali uključuju pojedine radio frekvencije digitalnih podataka.
Prema Li et al. (2016) postoje tri generacije automatizacije domova:
Prva generacija: Bežična tehnologija sa proxy serverom, e.g. Zigbee automatizacija;
Druga generacija: Elekronski uređaji kontrolisani veštačkom inteligencijom, e.g. Amazon Echo;
Treća generacija: Prijateljski robot koji razgovara sa ljudima, e.g. Robot Rovio, Roomba.
Reč "domotics" (i "domotica" kada se koristi glagol) je spoj od latinske reči za dom (domus) i reči robotika.